Opis:
U Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije, između Prvog i Drugog svetskog rata, pojedinci
se, iz pripovetke u pripovetku, susreću sa stravom van svakog poimanja – sa preobražajima,
prizivanjem duhova, oživljavanjem mrtvih, sa srpskim mitskim bićima, drevnim obredima,
tajanstvenim kultovima, zaboravljenim paganskim božanstvima, zabranjenim knjigama…
U pripovetkama Bobana Trifunovića svakodnevica, stvarnost za koju se svi čvrsto drže - kao što
se dete, uplašeno, drži za suknju svoje majke – počinje da popušta pred našim očima, jer ništa
nije onako kako izgleda. U svakoj pripoveci, strava je prisutna u svakom kutku našeg sveta, ali to
je tek nagovešteno; užasi se naziru, a oni koji se sa njima susretnu, nisu sigurni šta vide, čuju ili
dodiruju, jer to je sasvim u suprotnosti sa logikom, sa zdravim razumom.
U prvim decenijama dvadesetog veka nastala su, nesumnjivo, najbolja dela horor proze, klasici
kojima se i danas rado vraćamo. Ono što odlikuje klasike horor proze je odsustvo svake, pa i
najmanje banalnosti, neukusa, kiča. Zbirka pripovedaka Srce lutke se čitaocima, upravo,
predstavlja kao klasik horor proze – jer po uzoru na klasike je i pisana: deset pripovedaka
prožetih jezom od početka do kraja; nabojenih suštinom horora – nagoveštajima, naznakama,
nesigurnim opažajima i susretima sa užasnim u stilu Artura Makena, Hauarda Filipsa Lavkrafta,
M. R. Džejmsa, Roberta Ejkmana, Aldžernona Blekvuda.