„Ako neko zna samo za sreću ili samo za tugu – on ne poznaje život“, životna je filozofija naroda Indonezije
Baš tog 11. novembra 2011. godine, u 11 sati i 11 minuta, kada je završeno globalno internet glasanje za sedam novih svetskih čuda prirode, među koje je uvršten i Nacionalni park Komodo u Indoneziji, Sonja Lapatanov se nalazila na indonežanskom ostrvu Flores. Ta činjenica bila je sasvim dovoljna da ova uspešna i čitana autorka, nakon četiri izuzetne knjige putopisa, svojom otvorenošću i sklonošću za upoznavanjem i odgonetanjem dalekih i neobičnih ljudi i običaja, različitih kultura i neistraženih predela, iskreno poželi da doprinese održavanju, očuvanju i obogaćivanju tradicionalnog prijateljstva između Srbije i Indonezije, kao i približavanju Indonezije srpskim globtroterima, ali i onima koji nisu spremni da se iz svojih toplih domova premeste u središte jedne velike avanture i kojima čitanje knjiga predstavlja dovoljan izlazak u svet.
Knjiga Mlečni put okeana Sonje Lapatanov obuhvata uniju različitosti indonežanskih ostrva i jedan neverovatni prostor kontrasta i predstavlja nam Indoneziju kao čudnovato mesto, rođeno iz vode i vatre, negde u beskraju između neba i zemlje; kao mistično mesto fantazije i srećnih duša, sna i jave, doma bogova i demona... Ovom knjigom autorka želi da pošalje poruku ne samo avanturistima i zaljubljenicima u nepoznato, već i novim generacijama mladih globtrotera iz Srbije, da je Indonezija zemlja koju je nemoguće preskočiti, niti obići, jer je njen geografski položaj između Indije, Pacifika, Kine, Japana i Australije čini nezaobilaznom destinacijom.
Indonežanski nacionalni moto glasi: jedinstvo u različitosti, nešto slično jugoslovenskom bratstvu i jedinstvu. Smislili su ga lideri nove indonežanske republike. Svojom petom knjigom putopisne proze Sonja Lapatanov čitaocima i potencijalnim putnicima želi da dočara upravo tu različitost, da pokrene interesovanje za zemlju i ljude, da potakne radoznalost i probudi razumevanje za jedan posve drugačiji način života i mišljenja u Indoneziji. Podrazumeva se da će Indoneziju svako doživeti drugačije jer se individualna saznanja razlikuju, a svako približavanje tuđoj zemlji i njenim ljudima neminovno će formirati subjektivno mišljenje. Ostaje nada autorke da će čitaoci, putnici i oni koji već poznaju Indoneziju, pa i sami Indonežani, kroz knjigu Mlečni put okeana, neke delove najvećeg arhipelaga na svetu prepoznati, upoznati, ili tek pronaći.