Jan Balaban (1961–2010) bio je češki pisac, novinar i prevodilac. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Olomoucu. Imao je svoju redovnu rubriku u nedeljniku Respekt. Kao veliki poznavalac umetnosti bio je jedan od osnivača pokreta Prirozeni u okviru kojeg se zalagao za razvoj andergraund umetničke scene i kulturno oživljavanje urbanog prostora organizovanjem izložbi u podzemnim železnicama, haustorima, industrijskim zonama...
Pisao je kratke priče: Středověk (Srednji vek, 1955), Boží lano (Božje uže, 1998), Možná že odcházíme (Može biti da mi idemo, 2004), poeziju i drame, kao i romane: Černý beran (Crni ovan, 2000), Kudy šel anděl (Kuda ode anđeo, 2003) i Pitaj tatu, delo objavljeno posthumno 2010. i ovenčano nagradom Magnesia Litera. Balabanov stil pisanja poredi se sa Karverovim i Foknerovim, a svrstavali su ga i u egzistencijaliste. Umro je iznenada u 49. godini, za vreme gostovanja na Autorskom festivalu u Ostravi. Njegova književna zaostavština i danas privlači pažnju čitalačke publike u Češkoj, ali i u čitavom svetu.