|
INFO
Srbija počasni gost solunskog Sajma knjiga
Kako će se naša zemlja predstaviti na predstojećem Sajmu knjiga u Solunu: Savremeno stvaralaštvo, ali i vizantijska umetnost na našem tlu
SRBIJA će biti počasni gost na predstojećem Sajmu knjiga u Solunu, koji će se održati od 26. do 29. aprila. Već je pripremljen koncept za naš nastup, a u Solun putuju Dušan Kovačević, David Albahari, Dragan Velikić, Vladislav Bajac, Svetislav Basara, Vida Ognjenović i Goran Milašinović. Moguće je i učešće Tanje Kragujević, Zorana Pešića i Gorana Petrovića.
Kao i svih prethodnih godina, kriterijum po kojem se biraju pisci za nastup na nekoj međunarodnoj manifestaciji je da li imaju dela prevedena na jezik zemlje u kojoj se ona održava ili ne - objašnjava Mladen Vesković, koordinator naših nastupa na međunarodnim sajmovima.
Na programima će učestvovati i prevodioci Gaga Rosić i Marija Kesini. Upravo njih dve su prevele na grčki većinu knjiga naših pisaca koji putuju u Solun. Očekuje se i učešće Ismini Radulović, koja je svojim prevodima takođe dala doprinos jačanju srpsko-grčkih književnih veza.
Naša književnost će biti predstavljena kroz savremeno stvaralaštvo - ističe Vesković. - Međutim, sam koncept našeg nacionalnog štanda podrazumeva još dve celine: jednu posvećenu kulturnoj baštini i vizantijskoj umetnosti na tlu Srbije i deo posvećen književnosti za decu. Takođe, jedan deo biće posvećen i Ivi Andriću.
Pored dela pisaca koji će biti na sajmu u Solunu, na grčki jezik su prevedena i dela Borislava Pekića, Milorada Pavića i Danila Kiša, koja, prema Veskovićevim rečima, tamo imaju lepu reputaciju.
Stvaralaštvo Vidosava Stevanovića bilo je vrlo popularno u jednom trenutku - kaže naš sagovornik. - Sada, čini se, najveću pažnju izazivaju dela Dušana Kovačevića, Davida Albaharija i Svetislava Basare. Uz pomoć Ministarstva kulture, u prethodne četiri godine sa srpskog je na grčki jezik prevedeno desetak novih knjiga, ali je ukupan broj prevoda znatno veći. U vremenu pre ekonomske krize mnogi grčki izdavači objavljivali su veliki broj dela naših pis aca, bez finansijske pomoći sa srpske strane. Sada, pod udarima finansijskih nedaća, grčki izdavači su primorani da drastično smanjuju produkciju. Ali bez obzira na to, savremena srpska književnost nije nikakava nepoznanica za grčke čitaoce - zaključuje naš sagovornik.
MLAD SAJAM
SAJAM knjiga u Solunu je mlad u odnosu na beogradski sajam ili nemačke sajmove knjige - kaže Mladen Vesković. - Osnovan je pre desetak godina s namerom da se kulturni život u Grčkoj decentralizuje. To je sajam na kom nastupa 500 izdavača iz 40 zemalja, ulaz je besplatan i obično ga poseti nekoliko desetina hiljada Solunjana. Posebna zanimljivost je što na njemu izlaže dosta bliskoistočnih zemalja, kao i zemlje iz čitavog Sredozemlja. Iskustva zemalja koje su prethodnih godina bile počasni gosti govore da je kontakt publike sa piscima ono što najviše zanima Solunjane. To je koncept koji bi i Srbija trebalo da sledi.
OČEKIVANO
ODLUKA
organizatora sajma da Srbija bude počasni gost 2012. bila je očekivana. Od osnivanja ove manifestacije, pre 10 godina, Srbija je bila prisutna na ovom sajmu, a i Grčka je pre nekoliko godina bila počasni gost Sajma knjiga u Beogradu - objašnjava Vesković.
Slobodanu Tišmi uručena NIN-ova nagrada
Danas u skupštini grada Slobodanu Tišmi svečano je uručena NIN-ova nagrada za roman godine koja mu je pripala za knjigu “Bernardijeva soba” (KC Novi Sad).
U obrazloženju žirija (Vasa Pavković, Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mića Vujčić, Mileta Aćimović Ivkov) koje je pročitala Vladislava Gordić Petković se između ostalog kaže:”Slobodan Tišma, prvak u umetničkom višeboju koji je panker postao u tridesetoj, pesnik u pedesetoj, prozaista u šezdesetoj, a sve to vreme bio tiha snaga onog finog Novog Sada, napisao je sagu o slatkoj suvišnosti, povest o tome kako je i divno i teško nikad ne odrasti. Povest surovu i nežnu, baš kakav je i život; povest razigranu, baš kakva je prava umetnost”
Nakon obrazloženja Slobodanu Tišmi, uz snažan zvuk škljocanja foto-aparata, uručen je ček, odnosno novčana nagrada od milion dinara, čiji je pokrovitelj “Telekom” a potom se nagrađeni pisac biranim rečima obratio prisutnima.
U svom slovu govorio je o pisanju, o književnosti i zatim, između ostalog naveo:
”Političar i umetnik su braća i to starozavetna, Kain i Avelj. I politika i uzmetnost su područje volje za moć. (…) volja za stvaranjem za kreacijom je samo po sebi nešto pozitivno. Međutim to je samo jedna strana stvari. Druga je mračnija, a to je nadvladavanje i poništavanje. Političari kreiraju naše živote kao što ja kreiram likove u nekoj mojoj priči. (…) No, volja za moć, volja za stvaranjem povezana je sa subjektom. A kažu da više nema subjekta, nema autora, pa samim tim ni volje za moć. Postoji samo tehnologija kao autonomni proces, postoji, dakle samo tekst koji se samoorganizuje i koji me vozi i stvara, koji me uprošćava”.
U prepunoj sali skupštine grada bili su brojni ugledni stvaraoci, poštovaoci književnosti, kulturni i javni radnici među kojima Dragan Velikić, Goran Petrović, Radoslav Petković, Vlada Kopicl, Milisav Savić, Dragoslav Mihajlović, Slobodan Josuić Višnjić i mnogi drugi.
„Zlatni suncokret” Uglješi Šajtincu
Književna nagrada „Zlatni suncokret”, koju po 16. put dodeljuje fabrika „Vital” iz Vrbasa za najbolju knjigu na srpskom jeziku u žanrovima roman, pripovetka, poezija, književna kritika, esej i publicistika, objavljenu tokom prethodne godine, pripala je Uglješi Šajtincu za roman „Sasvim skromni darovi”, u izdanju beogradske kuće „Arhipelag”. Žiri su činili Jovan Zivlak (predsednik), Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden.
Šajtinac je rođen u Zrenjaninu 1971. godine, a studirao je u Beogradu, gde je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti, na odseku dramaturgija. Objavio je romane: „Čudo prirode”, „Nada stanuje na kraju grada” i „Vok on!”, roman za decu „Vetruškina ledina”, knjigu priča „Čemer”, kao i više drama koje su igrane na našim, britanskim i američkim scenama. Za dramu „Hadersfild”, po kojoj je snimljen i istoimeni igrani film, dobio je Sterijinu nagradu.
„Šajtinčev najnoviji, kratki roman se može smestiti u već opsežnu biblioteku srpskih pripovesti o emigracijama, o kolektivnim i pojedinačnim egzodusima i bekstvima, od Crnjanskog, Pekića, Albaharija do Tasića i Tiaga Stankovića. Ono što ga izdvaja jeste naglašeno bekstvo njegovih junaka od herojstva, depatetizacija i usredsređenost na privatne povesti... Njegovi junaci preuzimaju skromnost kao okvir svog života”, kaže se, između ostalog, u obrazloženju žirija.
Nagrađena knjiga „Sasvim skromni darovi” napisana je u maniru „poetskog romana, sa doličnim jezikom vremena, slikama srpske aktualne društvene stvarnosti i prizorima globalne politike i kulture, koji se sabiraju u Americi”. Njen autor živi u Zrenjaninu, a od 2005. godine predaje dramaturgiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Vidosav Stevanović predstavio novu knjigu
Vidosav Stevanović (69) oko koga se dizala prašina otkako se
pre više od 40 godina pojavio na srpskoj knjižvenoj sceni, i dalje
"uznemirava" jer je njegov novi roman "Šta ptica kaže" 5.
oktobra imao svoju prvu javnu promociju, a već su se mogle čuti pokude i
pohvale.
"Dereta" je pre godinu dana ušao u zamašan
projekat da objavi Stevanovićeva izabrana dela u 10 tomova i prvi su štampani
romani "O mestima tužnim i dubokoj noći" i "Testament", a
sada je pored novog o jednom od najvećih političkih ubistava u srpskoj istoriji
koje se odigralo 25. avgusta 2000. godine, objavljen i roman "Nišči"
da bi se obležile četiri decenije od njegove premijere.
Urednik kolekcije Zoran Bognar je izrazio nadu da će
"Nišči" privući pažnju nove generacije čitalaca jer nikada nije
pročitan na pravi način iako su ga neki prepoznali kao "najmaštovitiji i
najčudniji roman u srpskoj literaturi".
Bognar je primetio da je u novom romanu Stevanović izbegao
da koristi imena žrtve i nalogodavca ubistva iako je tako precizno naveo vreme
i mesto da svako prepoznaje nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i
njegovog naslednika Slobodana Miloševića.
"Kroz veoma uspelu formu dva paralelna monologa autor
dočarava šta oseća čovek koga su usred džoginga kidnapovali, odvezli do jedne
šume i iskopane rake i pred kojim je još samo 15 minuta života", istakao
je Bognar.
Koje su poslednje slike, osećanja i pitanja koji mu prolaze
kroz glavu u takvoj dramatičnoj situaciji, čega se seća iz detinjstva, porodice
i prijatelja, želja i snova, ponosa i dostojanstva, straha i stida, pitanja su
na koja pisac traži odgovore. Stevanović je kazao da nije imao cilj da samo opiše
jedno konkretno političko ubistvo već da ovo bude metafora za sukob dva pogleda
na istoriju Srbije, slika dva puta u budućnost, sukob dva načina mišljenja koji
je kulminirao ubistvom.
"To je cela priča o večitoj borbi dobra i zla koja
nikada neće biti završena a svi smo pomalo žrtve", naglasio je Stevanović
i izrazio nadu da će knjiga biti čitana iako n ije pisana u šablonu bestselera.
On je primetio da se dugi
niz godina bavio izdavaštvom i govori na osnovu tog iskustva da će čitaoci biti
zaintrigirani pričom.
Nobelova nagrada za književnost
Nobelova nagrada za književnost za 2011. godinu
dodeljena je švedskom pesniku Tomasu Transtremeru (80), saopštila je u četvrtak
u jedan posle podne, po srednjoevropskom vremenu, Kraljevska švedska akademija
nauka. U tradicionalno kratkom obrazloženju žirija navodi se
da nam Transtremer “kroz svoje zgusnute, prozirne slike, pruža sveži pristup
realnosti”. Svet je osmi put u poslednjih jedanaest godina dobio
evropskog nobelovca, ali Švedska potpuno zasluženo slavi. Transtremer je tokom
poslednje decenije bio više puta u najužem izboru za Nobelovu nagradu. Svake
prve nedelje u oktobru, u vreme kada se proglašava novi slavodobitnik, pisao je
njegov prijatelj i prevodilac na srpski Moma Dimić, oko Transtremerovog doma
sjati se pedesetak novinara, fotoreportera i snimatelja tvrdo uverenih da će
upravo oni preneti u svet vest radi koje će pesnik opet morati unaokolo da se
izvinjava. “Oprostite mi za ovoliki broj nagrada”, rekao je jednom
ovaj nenametljivi Šveđanin, koji je ne samo najprevođeniji evropski pesnik
posle Drugog svetskog rata već i rekorder u književnim nagradama: primio je
dvadesetak najuglednijih švedskih i međunarodnih priznanja. Među njima su i iz
Srbije - Evropska nagrada za poeziju KOV, koju mu je dodelila Književna opština
Vršac 1990, i Zlatni venac Struških večeri poezije iz 2003. godine. Istovremeno, Transtremera prati ocena da ima
kondenzovan, asketski pesnički opus, koji ima tek oko 200 pesama, iako piše
skoro šezdeset godina. Njegove istovremeno i guste i prozračne pesničke slike
i metafore, u čvrstoj su sprezi s prirodom i kosmičkim prostranstvima, sa
dragocenim znamenjem čovekove duše i ritmičkom smenom godišnjih doba. Njegova
poezija, po Dimićevoj oceni, nastajala je tokom beskrajnih severnih zima, u
sumracima dužim od samog dana, iz buđenja “pod sporednim” nebom, na marginama
življenja, u dubokoj provinciji iz koje nema povratka, na onim divljim pijacama
i večitim periferijama sveta, tamo gde počinju granice, sve naše
klaustrofobije... Švedski pesnik na lak i jednostavan način govori o
teškim i gotovo nepodnošljivim stranama naše, ljudske egzistencije. Otuda i
njegova popularnost, prijemčivost kod čitalaca, a ne samo u elitnim krugovima
pesnika. Njegova nasušna istina o poeziji je: “Atmosfera se zgušnjava kada se
kaže premalo”. U Švedskoj čaršiji se po pravilu nekoliko nedelja
ranije moglo naslutiti ko će biti dobitnik pa je tako bilo i ovoga puta - kaže
za “Novosti” Ljubiša Rajić, šef katedre za skandinavistiku . - U tim
nezvaničnim krugovima se moglo čuti da nagradu treba da dobije autor koji ni u
kom pogledu nije kontroverzan, i sasvim je logično što su se članovi Nobelovog
komiteta odlučili za Transtremera - rekao je Rajić. Nakon vesti o nagradi iz Vršca, sredinom novembra
1990, Transtremera je pogodio snažan moždani udar. Posledice su bile:
slabljenje čitave desne strane tela i gotovo potpuno brisanje moći govora.
Svoju bolest, afaziju, zanemelost, pesnik će “predvideti” i opisati, petnaestak
godina ranije, u petom delu “Baltika”, najduže svoje pesme: “Nešto bi da se
iskaže, no reči nikako da se slože. /Nešto neizrecivo, /zanemelost, nema
reči...” Ipak, nastavio je da piše. Značajni pesnici (Brodski, Sederberg) posvećivali su
svoje stihove Transtremeru, a švedski i strani kompozitori stvorili su više od
pedeset muzičkih dela inspirisanih njegovom poezijom. Od 1988. u Švedskoj se
dodeljuje “Transtremerova nagrada” najboljem pesniku iz neke od baltičkih
zemalja. Mada se uvidom u spisak dobitnika Nobelove nagrade
može steći utisak da su švedski pisci i pesnici u odnosu na druge nekako
privilegovani, po rečima pesnika Riste Vasilevskog, ne može da nas ne raduje
što je ovo veliko priznanje ove godine dobio ugledni švedski pesnik Tomas
Transtremer. -
Pre svega zato što je, poput mnogih drugih nobelovaca, prethodno morao da prođe
kroz balkansko sito, odnosno preskoči prag koji se zove “Zlatni venac” Struških
večeri poezije, a time postane blizak svim ranijim jugoslovenskim
književnostima. Imao sam priliku da se više puta sretnem s njim i s njegovom
poezijom. Kao pesnik je plenio širinom i, ujedno, gustinom iskaza, a kao čovek,
čak i kad ga je snašla teška fizička nevolja, zračio je vedrinom. Što se
srpskog prostora tiče, o njegovoj vezanosti za Srbiju, da je živ, najbolje bi
svedočio Moma Dimić, kojeg je Transtremer smatrao ličnim prijateljem, ne samo
zbog uspešnih prevoda njegove poezije na srpski jezik. Ovako, i na Tomasovu
poeziju i na Dimićeve prepeve njegove poezije, novu svetlost će baciti upravo
Tomasova Nobelova nagrada - rekao je u četvrtak za “Novosti” Vasilevski.
|
