Jedno je od najznačajnijih dela moderne japanske književnosti. Šiga Naoja je utemeljio nov pripovedački postupak: jednostavan i dinamičan opis stvarnosti sveta. U Japanu ga zovu Bog romana.
Knjiga ima Prolog i četiri dela, i prožeta je elementima iz piščevog života. Glavni lik je Tokito Kensaku. Naoja je smišljeno nazvao svog junaka: Tokito znači prepustiti vremenu, a Kensaku stvarati skromnošću. Samim imenovanjem, pisac nagoveštava ličnost koja teži skladnom, ne buntovničkom. Radnja se postepeno razvija, prateći sazrevanje ličnosti glavnog junaka, od rane mladosti, preko traganja za životnom saputnicom, do početaka bračnog života. Skoro svi događaji, kako u spoljnjem tako i u unutrašnjem svetu likova, kazuju se iz perspektive glavnog junaka.
Naoja je stalno u potrazi za životom, iako je svestan tamne strane ljudskog postojanja. Skoro svi likovi u ovom delu su dobronamerni i imaju pozitivan stav prema životu. Niko ne nosi mrak u dubini duše. Japanski kritičari poredili su Dug put kroz mračnu noć sa biljkom koja pruža svoje grane i lišće prema suncu. Za pisca ovog romana rekli su: „Njegova duša ne poznaje dramu. Njegova muka je muka drveta koje raste.“