Predrag Krstić je istraživač saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trinaest godina je radio kao gimnazijski profesor filozofije. Oblasti njegove stručne kompetencije obuhvataju kritičku teoriju, modernu teoriju subjekta, filozofsku antropologiju, filozofiju prosvetiteljstva i filozofiju obrazovanja. Polja njegovog trenutnog profesionalnog interesovanja protežu se od savremene filozofske, društvene, antropološke i obrazovne teorije, preko estetike i književne kritike, do radikalne tekstualne prakse i studija popularne kulture. Pored jedanaest teorijskih knjiga i brojnih članaka, monografskih studija i uredničkih priloga u akademskim publikacijama, autor je i dva knjige poezije i jednog romana.

Izabrane publikacije

• Primati, pojedinci i pohlepnici: (d)evolucija u tri pokretne slike, Novi Sad: Akademska knjiga; Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
• Strategije odrastanja: prosvećenost i reakcije, Beograd: Službeni glasnik, 2016.
• O čemu govorimo kad govorimo o prosvetiteljstvu, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2016.
• O čemu govorimo kad govorimo o psovanju, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014.
• Kud plovi ovaj brod: teorijske staze Enterprajza, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014.
• Pohvala naivnosti, Kragujevac: Centar slobodarskih delatnosti, 2012.
• Kameleon: kako da se misli ljudska životinja, Beograd: Službeni glasnik, 2010.
• Postapokaliptika: ničemu više filozofija, kao i dosad, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2009.
• Filozofska životinja: zoografski nagovor na filozofiju, Beograd: Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2008.
• Subjekt protiv subjektivnosti: Adorno i filozofija subjekta, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, «Filip Višnjić», 2007.