Opis:
‘’Zimski dnevnik’’ prvi put je objavljen 1995. godine kao jedna od prvih knjiga u izdavačkoj ediciji Radija B92. Pisan je u periodu od decembra 1993. do aprila 1994. godine - pisac je bio narator, šetač-posmatrač, hroničar, beležnik koji je konceptualno prilazio projektu popisivanja gradskih prizora u društvu sa fotografom Vesnom Pavlović.
Ponovo, u integralnoj verziji, “Zimski dnevnik“ se pred čitaocima našao u zimu 2006.
’’Zimski dnevnik pisan je četiri meseca, svakodnevno; poslednjih dvadesetak dana jeseni, zatim cele zime, i desetak prvih dana proleća. Prva tri meseca sam živeo na Lionu, a četvrti mesec na Konjarniku. U decembru je bila velika inflacija. Kažu da je to bila jedna od najvećih inflacija u istoriji, ali ja se u to ne razumem.
Uglavnom sam jeo kupus i kačamak sa sirom.
U januaru sam se odlično osećao.
U februaru me je boleo želudac.
Uglavnom, nije bilo većih problema.
Ova knjiga ima četrdeset junaka i šest počasnih gostiju.
Četrdeset junaka su ljudi - tada većinu nisam poznavao - koji su na osnovu pitanja koja sam im postavio ispričali svoje priče ili delove priča iz svojih života. Svima je bilo teško, ali su to učinili, što je odlično. Tu je i šest gostiju-predavača koji su mi rado održali po jedno predavanje, i objasnili mi ono što me je zanimalo:
Bata Karapešić, Miroslav Mandić, Zoran Kostić Cane, Irina Subotić, Nada Kolundžija, David Albahari.
Sve ljude, sva predavanja i predavače, kao i celu zimu, fotografisala je Vesna Pavlović, fotograf. Veoma uredno.
Svima se toplo zahvaljujem.’’
Srđan Valjarević, 1995. godine