Knjiga Psihologija dobrote sastoji se iz dva dela: prvi se bavi pozitivnim osobinama i sadrži poglavlja o hrabrosti, rezilijentnosti i zahvalnosti, dok drugi daje osvrt na pozitivna delanja u poglavljima o velikodušnosti, praštanju i žrtvovanju. Zajedno, ovih šest poglavlja čine skladan geštalt relacionih scenarija koji obezbeđuju bogatstvo ljudskog iskustva. Knjiga nudi socio-klinička razmišljanja koja ublažavaju Frojdovo gledište kako su ljudska bića u svojoj suštini „loša“ i kako je sva dobrota koju mogu proizvesti velikim delom odbrambena. Objašnjavajući poreklo, dinamiku, socijalna zadovoljstva i kliničke koristi od hrabrosti, rezilijentnosti, zahvalnosti, velikodušnosti, praštanja i žrtvovanja, ova knjiga osvetljava onaj ugao ljudskog iskustva koji su psihoanalitičari i drugi profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja neadekvatno razumeli.
Ahtar ovom nevelikom knjigom na izvrstan način otvara bavljenje temama koje nam mnogo nedostaju. S jedne strane, za psihoanalizu bi bilo veoma dobro kad bi ublažila svoj determinizam i pesimizam otvarajući se za izvorne kvalitete i dobrotu ljudi. S druge strane, za opštu javnost može biti važno da se misli i govori o dobroti zbog globalnih tendencija u medijskom izveštavanju usmerenom na zločine i tračeve, zbog opšte krize morala u doba površnih identiteta i čestih preseljenja, ali i zbog gotovo potpunog nestanka optimizma iz društvenog života u Srbiji.
iz pogovora Aleksandra Dimitrijevića