Dve novele koje se svojom lepotom i originalnošču zamisli izdvajaju iz Bulgakovljevog pripovedačkog opusa, Kobna jaja i Pseće srce, minjoni su koji na isti način kao i roman Majstor i Margarita izobličuju i ismevaju totalitarne države i zastrašeno građanstvo, suprotstavljajući im umetničko, ili u ovim pričama, naučno stvaralaštvo koje se opire svakoj kontroli i zloupotrebi, i težeći ka slobodi biva slomljeno.
Kada profesor Persikov u Kobnim jajima prepozna u svojoj laboratoriji uticaj sunčevog zraka i njegovog refleksa na staklo epruvete, kao podsticaj za ubrzano, hipertrofirano zrenje oplođenih žabljih jajašaca, kratkovidost i pohlepnost finansijsko-političkih struktura u zemlji dovešće do katastrofe sa mnogo žrtava i krvoprolića.
U Psećem srcu Bulgakov pravi groteskni kalambur i upire ovog puta svoju oštricu i na samoubeđene naučnike, gde jedan od njih sprovodi eksperiment presađivanja ljudskog mozga i reproduktivnih organa u telo psa. Metamorfoza psa Šarika u građanina Poligrafa Poligrafoviča Šarikova i nazad, omogućava piscu da kroz usta novopečenog člana društva to društvo ismeje i progovori o njegovim apsurdima. Satirični podsmeh totalitarnom režimu Bulgakov postiže slikajući ljude koji ga oličavaju kao groteskne figure čija je savest na razini između čoveka i životinje.