Ova knjiga je prvobitno bila zamišljena samo kao prevod Šoninkija, priručnika ninđucua iz XVII veka. Međutim, zato što su unazad pola veka istaknuti Zapadnjaci objavili više dobrih knjiga o ninđama i ninđucuu i svoje čitaoce donekle pripremili za prihvat tog, u pojedinim delovima izuzetno teškog štiva za razumevanje, smatrali smo neophodnim da pomoću „ubrzanog kursa“ omogućimo našem čitaocu da premosti pomenuti jaz.
Drugim rečima, s prva dva poglavlja hteli smo na najbrži mogući način da razvejemo sve predrasude u vezi s pojmovima ninđa i ninđucu, a posredstvom trećeg da olakšamo pristup Šoninkiju.
Treće poglavlje, Šoninki – njegova kulturna i filozofska pozadina, predgovor je francuskom prevodu Šoninkija iz pera Aksela Mazuera. Uvršten je u ovu knjigu iz prostog razloga što Mazuer argumentovano i znalački ukazuje na nesumnjivo kinesko poreklo znanja i veština kojima se odlikovala ratnička elita Japana. Naravno, namera mu nije bila da podrije originalnost pisca Šoninkija, već da ukaže na mogućnost boljeg uvida u poruku tog priručnika (naročito onih poglavlja u 4. ili završnom svitku) sa stanovišta onog što danas znamo o psihologiji i praksi šingon i zen budizma i opštevažećim dijalektičkim zakonima ratovanja jasno artikulisanim u Sun Ceovoj „Veštini ratovanja“.