Čitanje antologije nemačkih aforizama Kišobran mudrih za ljubitelja aforizma podseća na obilazak muzeja Luvr u Parizu: nezaboravan, impresivan i inspirativan doživljaj. Kao što ni u Luvru prosto ne znaš gde pre da gledaš, šta pre da osmotriš, na čemu da se zadržiš, tako je i s Antologijom nemačkog aforizma.
To je jedan festival aforističke lepote i veštine. I baš kao što i za Luvr treba više dana da bi uopšte sagledao makar i delić onoga što je izloženo, tako i za ovu Antologiju treba više sati i dana, bez obzira što je obimom nevelika, a sadržaj naizgled lak za čitanje. Jeste ona za čitanje laka, ali nije laka i jednostavna za shvatanje i razumevanje. Pojedini aforizmi su svojevrsne Mona Lize. Moraš da staneš i stojiš i diviš se i uživaš, i da za to odvojiš vreme.
Nije to trebalo da bude u suštini neko veliko iznenađenje, jer realno gledano nemačka kultura je utkana u temelje evropske kulture, najznačajniji pisci, filozofi i mislioci dolaze upravo s nemačkog govornog područja, pa je onda sasvim očekivano što je i nemačka aforistika na tom i takvom visokom nivou. Ali bez obzira na tu određenu prirodnu očekivanost, ovaj izbor je u svojoj sinergičnoj celini u suštini – neočekivan. Jer niko ne može da tek tako očekuje na jednom mestu i u jednoj knjizi nešto ovako moćno. I bez obzira što je teoretski nemački aforizam brat rođeni ostalih evropskih aforizama, mora mu se definitivno priznati – on je najstariji brat!