Davno je umrla ženka moja, Sav olinjao i beo mi je rep, A ja jurim kroz noć, senci nalik, Jurim i sanjam, ovako poluslep, Kako srne i zečeve jurim, Slušam vetar što kroz grane huji, Snegom gasim u suvom grlu žeđ, I nosim dušu svoju da je đavolu predam.