Poema Dostojno jest (1959), Elitisov opus magnum na kome je radio jedanaest godina, jedan je od najznačajnijih tekstova grčke književnosti XX veka. Nastala je kao poetski odgovor na iskušenja i strahote Drugog svetskog rata, u kome je Elitis učestvovao kao borac na albanskom frontu, nemačke okupacije i grčkog građanskog rata koji je usledio ubrzo zatim. Tekst je uronjen u poetiku evropskog modernizma, naročito francusku poeziju čiji je Elitis bio veliki poznavalac i poštovalac, ali u fazi njenog zrelog preispitivanja, kada je svoje pisanje ukorenio dublje u tradicije helenske prirodne filozofije, platonizma i metafizičkog romantizma (uključujući izuzetno zanimljivu figuru Dionisija Solomosa, čija je poezija nažalost slabo poznata van granica Grčke). Kompozitor Mikis Teodorakis sastavio je muziku na duže odlomke iz poeme, i pojedine pesme njegovog „narodnog oratorijuma“, naročito četvrta i šesta oda, i danas su široko popularne u Grčkoj. Poema je nagrađena grčkom Državnom nagradom za poeziju i prevedena na više od petnaest jezika.