Dozvoliti svojim talentima da ustanu i da se predstave, dati im prostora da se razmahnu, pre svega prostora u svom srcu, i pustiti svoj duh da slobodno šeta, to znači osloboditi sebe i svoju slobodu, to znači skinuti škrge i disati na pluća, biti svoj, jedinstven i neukalupljen, slobodan u odlukama i razmišljanjima. Ali to takođe znači i biti nesebičan i siguran u sebe, biti hrabar i odluke donositi sam, preuzeti kompletnu odgovornost za svoje postupke i pristati na mukotrpan rad. Jer sloboda je staza prepuna zamki i nije lako biti slobodan. Tamničara i utamničenih je veoma mnogo, a slobodnih tako malo.
Kada je u trećem razredu napustila Srednju ekonomsku školu i upisala Fakultet primenjenih umetnosti, srpska ekonomija i nije toliko izgubila, koliko je srpsko slikarstvo dobilo. A srpsko slikarstvo je, ako se slažete, u svojim prvim redovima uvek imalo neke odvažne i neustrašive žene, realizovane, oplemenjene i dobro „naoružane“, koje bi, rame uz rame sa svojim muškim kolegama, prkosile zastarelim društvenim normama i unosile nešto novo i sveže među nas, a u nastojanju da prevaziđu vreme i prostor u kome žive i stvaraju pokušavale da razmišljaju na jedan univerzalan način, jednostavan i konstruktivan, gde su priroda i stvarni život najbolji učitelji.
Petar Miučin