Niko i ništa u Parizu i Londonu (1933.) prva je objavljena knjiga Džordža Orvela. Sadrži
tužne i savremenom čitaocu jezivo bliske životne ispovesti o ekstremnoj bedi londonskih
skitnica i modernom ropstvu pomoćnih kuhinjskih radnika u hotelima Pariza. Ove priče-
reportaže o pukom preživljavanju u tadašnjim najluksuznijim evropskim prestonicama su
proistekle iz neobičnih društvenih eksperimenata u kojima se autor lično okušao kako bi
preispitao predrasude i zablude o siromaštvu i teškom radu.
„Masu bogatih i siromašnih razdvajaju njihovi prihodi i ništa drugo, a prosečni milioner je
samo prosečni perač sudova odeven u novo odelo.”
Orvel je smatrao da je veliki problem to što se inteligentni, kultivisani ljudi, baš oni ljudi od
kojih bi se moglo očekivati da imaju liberalne stavove, nikada ne druže sa siromašnima.
Upravo taj jaz je pokušao da premosti ovom, a i svojim kasnijim knjigama: Burmanski dani,
Sveštenikova kći, Samo nek aspidistre lete, U borbi za vazduh..