Ego
U njenim pričama čujem
samo JA!
Ja ovo, ja ono, ja ovo,
ja ono. I onda sam ja. . . ovo, ono. . .
Mitologija njenog ja širi se.
Priča je sve više, jedna se nije završila
druga je počela, treća čeka u zasedi
da me zgrabi kao mamurluk
ravničarske reke u kojoj su ribe pocrkale
od otrova iz fabrike (ili od dosade).
Gledam u nju, smanjena do vidljivosti
bube.
Zašto ne izujem sandalu i ne bacim
je u njen tanjir supe?
Nešto bi se dogodilo.