" Dok sam pisao ovo štivo, reciklirao sam lepe uspomene i sećanja na sopstveni život, odrastanje, detinjstvo i adolescenciju kao i ljude kojih više nema, a koji su mi značili. Seta i žal za nečim što je prošlo i što se više nikada neće vratiti.
Bregović je metafora vremena mojih srećnih i bezbrižnih dana. Ružne stvari se zaborave, a lepe ostanu urezane u elipsi sećanja. Imao sam potrebu da Bregovića osvetlim i prikažem sa raznih strana: subjektivne, filozofske, sociološke, pesničke i muzikološke.
Radio sam onako kako sam najbolje znao i umeo sa željom da ne budem suvoparan i dosadan čak ni u analizama koje ponekad poprimaju akademska obličja. Znam da nije lako postaviti svako slovo, notu ili akord tamo gde im je mesto. U tome je umešnost pisanja, komponovanja, a ako hoćete i života. Ipak na kraju svega…
Muzika je život, sve ostalo su sitnice. "