Nakon knjiga U jesen i U zimu, u formi kratkih eseja, U proleće nam donosi dnevnički zapis u kome pratimo oca i njegovu četiri meseca staru ćerku kroz jedan prolećni dan, od jutra do večeri. Iskreno i otvoreno iznošenje srceparajućih porodičnih događaja i trauma, začinjeno bezuslovnom ljubavlju prema ćerki, ali i neprestanim preispitivanjem vlastite podobnosti, otkriva nam ljudsku ranjivost i povezanost između ljubavi, gubitka, smeha i samouništenja.
U proleće je knjiga o početku života, o svetlosti, ali i o mraku.
„Zasad je sve bilo oskudno, krajolik još nije imao tešku punoću koju leto donosi, zelenilo drveća još se ukazivalo tek kao blagi sjaj, jer takav je april: pupoljci, izdanci, neizvesnost, oklevanje. April stoji između velikog snevanja i velikog skoka. April je čežnja za nečim drugim kada to drugo još nije poznato.“
. . . . . . . . .
„Knausgor je svakako pionir u opisivanju modernog očinstva … Završetak knjige (i epilog) izuzetno je divan, čak bih rekao da nam nagoveštava gde se sreća krije ? možda je bliže nego što bi čovek pomislio.“
— Silje Bekeng-Flemen, Klasekampen
„Strahopoštovanje prema životu. Tako velike reči moram da upotrebim kako bih pokušao da objasnim o čemu se u ovom tomu radi… Ako je U jesen bila oda životu i ljubavi, U proleće je oda velikoj i zastrašujućoj lepoti, onome čemu se samo možemo pokloniti.“
— Emil Oto Sivertsen, Fedrelandsvenen
„Knausgorovo novo delo zapravo je Moja borba 7… Dok je Knausgor ranije duboko kopao po sopstvenim iskustvima i sećanjima, u ovoj knjizi reč je o napornom radu, nežnosti i strepnji u vezi s ulogom oca.“
— Ingun Ekland, Aftenposten
„U proleće pokazuje različite strane ljubavi prema psihički oboleloj osobi, kako i zašto čovek istrajava u njoj. Ljubav je veća od svega u ovoj knjizi, ljubav prema svetu i prema porodici.“
— Ida Vogseter, Stavanger aftenbla, „Najbolje knjige 2016”