Krf je, od januara do aprila 1916, bio jedino uporište srpske slobode. Cela srpska država – regent, vlada, vojska, Vrhovna komanda, Narodna skupština, činovništvo – tada se našla na ovom grčkom ostrvu. Srpskih prognanika bilo je više nego samih Krfljana.
Knjiga Krf: ostrvo vaskrsenja Srbije predstavlja, za sada, najpotpuniji prikaz boravka Srba na Krfu u Prvom svetskom ratu. Ona se sastoji od niza svedočenja učesnika, očevidaca i savremenika. Priređivač je svedoke pustio da sami govore, zadržavši se na najnužnijim objašnjenjima. Namenjena je najširem krugu čitalaca, ali će u njoj i stručnjaci moći da nađu mnogo korisnih podataka. Hodočasnici na Krf i Vido dobili su knjigu koju će, pošto se sastoji od mnogo posebnih celina, moći da započinju, ostavljaju i da joj se, bez teškoća, iznova vraćaju. U njoj će pronaći mape Krfa i pregled svih mesta koja bi trebalo da se posete. Tu je i oko 4.000 imena srpskih vojnika sahranjenih na Vidu i širom Krfa, među kojima će mnogi pronaći svoje pretke.
Miloš Ković