Gogen je bio bankarski činovnik koji je napustio otmeno bankarsko društvo u 35. godini kako bi se posvetio slikanju nedirnutih civilizacija primitivnih. U početnoj fazi je slikao je bretonske pejzaže i folklor, ali sredinom 19. veka je otputovao na Tahiti koji ga je očarao. Ostaje da živi u Francuskoj Polineziji, gde je i umro. Odlazak Gogena na Tihiti u njegovom umetničkom radu uticao je na eksperimentisanje s bojom. Boja, kao i muzika, prenosi svojim vibracijama ono što je najopštije, najneodređenije u prirodi : to je njena skrivena energija, isticao je sam Gogen. Uprkos opravdanoj svetskoj slavi, potpomognutoj i apsolutnom prepoznatljivošću očaravajućih polinežanskih slika, on u suštini ostaje neuhvatljih i neshvatljiv majstor. Svesno je stvorio mit o sebi kao slobodnom i nekonvencionalnom umetniku, kako bi svoje slike prodavao često šokiranoj publici, na sličan način na koji danas funkcioniše marketing u mnogim svojim aspektima. Međutim, ukupno stvaralaštvo Gogena pokazuje da na njegovim platnima postoji i nešto više od erotskih snova romantičnog boema koji putuje na egzotične destinacije. Kada se pažljivo pročitaju naslovi njegovih dela i pažljivije osmotri netaknut i jednostavan svet koji slikar prikazuje, otkrivaju se večna čovekova pitanja, najistinitija osećanja i najiskrenija iskustva. Uticao je na razvoj ekspresionizma i formiranje fovizma.