Ruski vrtlar, nova knjiga Bore Ćosića, za razliku od ciklusa njegovih dela kao što su Priče o zanatima, Bergotova udovica, Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, pripada drugom krugu njegovog stvaralaštva, u koji možemo ubrojati romane Tutori i Doktor Krleža, ali i Dnevnik 2013-2020.
Tema ovog „hamsunovskog“ romana Bore Ćosića jedna je od najaktuelnijih i najbolnijih u našem vremenu: reč je o prisilnoj emigraciji, o čoveku koji je zbog rata postao apatrid, ali i o stanju ljudske vrste na ovom svetu.
„Čitao sam, davno, pripovest o jednom, prilično neprijatnom slučaju: nekakav bednik je po svaku cenu probao da se uvuče u neko društvo, a ovima iz tog društva nije padalo na pamet da ga onamo prime...Pripovest o mizeriji nekog stvora, koji predstavljao je čitav ljudski rod. Kako se ovaj utrpao na tu planetu, a nije bio načisto zašto. I da ga je u onom podzemlju neko pitao zbog čega mu je onoliko bilo stalo da se onde utrpa, ne bi znao šta da odgovori...Jer blato je osnova ove planete, uz neki, tu i tamo, kamen. Ovo pokazuje i taj mladi Rus, koji je odbegao iz svoje domovine, zato što se u njoj osećao kao u blatu, a onda je samo pitanje vremena kada i sam uvideće da je stanje sa ljudskom rasom sveukupno takvo, neizmenljivo blatno...“