Ova izuzetna knjiga sadrži kratku priču s istovetnim naslovom, kao i drugih šest priča, od kojih su sve, osim jedne, napisane u vreme pune spisateljske zrelosti pisca. Bile su to godine kada je Makondo otvorio vrata magijskom realizmu. Čedna Erendira i njena bezdušna baba ovaploćuju nevinost i zlo, ljubav i izopačenost, a priča istovremeno podseća na srednjovekovne pohode, provansalske ili trubadurske napeve, mada, kao i uvek, zaronjene u taj zgusnuti i plodni svet Kariba.