Roman Ako jedne zimske noći neki putnik Itala Kalvina je potraga za odgovorom na večno pitanje zašto čitamo književna dela. Junaci njegovog romana, Čitatelj i Čitateljka, sreću se u knjižari, oboje sa željom da pronađu nastavak romana koji su započeli da čitaju a koji je greškom izdavača prekinut na pola, umetanjem tabaka nekog drugog romana. Avantura čitanja vodiće ovo dvoje mladih ljudi iz romana u roman, kao kroz spiralu koja se nikad ne završava. Svaki roman koji započnu da čitaju predstavljaće svojevrsnu raskrsnicu na njihovom ličnom životnom putu. Preplitanje života i književnosti očituje se u ovom romanu slikom multiplikovanih romana, čiji je završetak nedostupan junacima sve dok ne spoznaju da su oni sami junaci svih tih romana koje čitaju i da samo oni mogu da utiču i na razvoj radnje i na sam (srećni) završetak kojem toliko teže.
Ovaj Klavinov roman morao bi da bude „uslov“ ili „prolegomena“ za svako buduće čitanje bilo kog književnog dela.