Zbirka poezije Valentine Bakti i Đorđa Živadinovića Grgura.
„U ovoj lirskoj korespondenciji, ne zna se gde počinje Ona, ni gde se završava On. Teško je objasniti o čemu govore, jer ne govore – nego pevaju. Za njih, poezija nisu slova na papiru, već reči – izgovorene, reči u pokretu, ozvučene telom.“ – Minja Bogavac
„Iako je prije svega ovo dijalog, a moglo bi se lako reći i poema o ljubavi i svemu što ona jest, poema o razgradnji identiteta i uzgajanju sjećanja i strpljenja u svojim krugovima, ovo je ispod svega politički komentar koji se proteže kroz epohe, reinkarnacije, ovaj trenutak i budućnost.“ – Alen Brlek
„Poetski rukopis kao da je nastao iz poznate misli Franca Kafke da knjige moraju delovati kao da su nas odagnali u šume, daleko od ljudi, da pisanje mora biti sekira za zamrzlo more u nama.“ – Marko Đorđević