Gradeći sliku bliske budućnosti u kojoj će ljudi biti u saživotu sa veštačkom inteligencijom, Peljevin ubada sva bolna mesta našeg vremena. Usamljenički „singl“ životi i otuđeni odnosi koje smo kao civilizacija svesrdno izgrađivali od kraja 20. veka, planetarna histerija zbog tehnološke revolucije, jalova i isprazna umetnost i „diskurzivna“ književnost koje su zatrpavale svet, ostavljaju, u Peljevinovoj viziji, porazne posledice u skoroj budućnosti u vidu čarobne spravice, bolje od svih ajpodova i ajfona našeg vremena – ajfaka 10.
Burna ljubavna veza glavne junakinje, falsifikatorke digitalnih umetnina, i policijskog algoritma oličenog u najčuvenijeg policijskog istražitelja ruske književnosti, Dostojevskovog Porfirija Petroviča, ne samo da čitaoca, prema obrascima detektivskih romana, dovodi do napetosti, već neprimetno, kroz smeh, parodiju i ironiju, postavlja pitanje o smislu života i postojanja koje svekolika umetnost postavlja već 2000 godina.
Iako je ovim romanom Peljevin izrekao bespoštednu kritiku čovečanstva i opomenuo ga kako zastrašujuće izgleda put kojim je krenulo, urnebesnim humorom a umirujućim tonovima u finalu naracije, on ipak pokazuje ljubav i divljenje prema ljudskom biću, pozivajući nas sve da se vratimo svojoj suštini, svojoj ljudskosti.