Železnička stanica u Beču 1978, na kojoj se muvaju zabrinuti sovjetski emigranti tražeći slobodno mesto u vozu za Rim, otvara svet romana Davida Bezmozgisa, istovremeno simbolizujući njegov naslov. Nekoliko meseci koje će jevrejska porodica iz Letonije provesti u Rimu, kao sabirnom centru ili birokratskom „čistilištu“ pred stupanje u „slobodni“ zapadni svet Amerike i Kanade, predstavljaće prinudni intermeco u njihovim životima. Dok zamišljaju budućnost, oni preispituju svoje odnose ali i svoje odluke da napuste prethodni život. Česta pripovedačka sećanja na prošlost skiciraju glavne likove romana, dajući istovremeno pomalo nostalgičnu sliku sovjetskog socijalizma, suprotstavljajući ga slobodnom svetu u koji junaci stupaju.