Roman Zatvor Marije Terezije prati izgradnju monumentalne građevine – ambicioznog umetničkog dela – na brdu u Bosni i predstavlja odnose koji su ugrađeni u njegove temelje: odnos ličnih i kolektivnih trauma, umetnosti i politike, muškarca i žene i, kao najdominantniji, odnos Istoka i Zapada. No, ovaj roman je i više od priče o odnosima: on je umetnička inscenacija, performans u tekstu u kojem Saša Karalić pravi obilje vratolomnih veza, mešajući ljude, priče, tela, muke, i čineći ih vidljivim na nivou arhetipa. Istovremeno, pisac nije van teksta i sveta koji dočarava. Doslovno, dok opisuje seosku sahranu, s nama je u blatu i pod polomljenim kišobranom. Gde je zatvor, i gde smo mi u njemu, neizvesno je, ali sve pulsira životom. Život i njegova neuhvatljivost, savitljivost i beskrajna prostiranja van granica kože, tema su ovog izvanrednog romana.
Adriana Zaharijevic