Bila je mala kad su je pronašli u medveđoj pećini. Odgajila ju je Mamočka. Ljudi u selu su se sašaptavali i čudno je zagledali. Pravila se da to ne čuje i ne vidi. Da je ne pogađa. Jednog dana, zeba s grane je rekla: – Janka Medvedice. Vrati se u šumu! Ovde pripadaš! Shvatila je da je razume jezik ptica. I ko zna čiji još. Zato je krenula na put, da sazna odakle je. Ko ju je i zašto ostavio i zašto baš u pećini medveda. Prešla je zaleđene reke i spaljene planine. ronašla je odgovore. Ali i čopor kom zapravo pripada…