Darkova slova imaju karakter. Snažan karakter. I sviđa im se da nam ne bude prijatno. Ali, teramo dalje, vrtimo stranice – hoćemo još istine da nam saspe u oči i da nas još preciznije udari u pleksus jer kad boli znaš da si živ. Kad ti život da avokado, možeš da napraviš guakamole, a možeš i da pišeš poeziju – slobodan. Svestan da si davno pukao po šavovima. Nama pokidanima i izubijanima daje glas. Ali, i tišinu. Baš kao kod Majlsa Dejvisa – bitne su i note koje odsviraš, ali se čuju i one koje si prećutao. To je onda baš moćna stvar upakovana među koricama kao da je u pitanju neka obična knjiga
Luna Lu