“Evropa i književna istina” je studija postavlja temeljno pitanje o tome kako i zašto čitamo književna dela i šta nam ona govore. Zašto nam je potrbno da u „stvaralačkoj autentičnosti i verbalnom savršenstvu susretnemo sami sebe“. I isto tako, kako u tom susretu upoznajemo svet koji nas okružuje, zbog čega knjiga ulazi u raspravu o tome šta je Evropa i kakvo je naše mesto u njoj, od kontroverzi oko najšireg pojma Evrope do problematičnog našeg mesta u njoj. U strogoj kritici, knjiga međutim dolazi do jednog sasvim drugačijeg odlomka iz Pindara, različitog od onih na kojima je od antike do Karla Šmita ova probematika shvatana. Ovo je temeljna studija o smislu (književne) imaginacije i biće od interesa svakome ko je studirao društvene nauke. Knjiga ima podnaslov hermeneusia, što znači tumačenje svega onoga što je najbitnije.