Tražeći pravi izraz za gotovo neizrecivo iskustvo, Svirščinjska je pronašla slično rešenje koje su otkrili i prozni autori u delima srodne tematike, poput Varlama Šalamova, na primer. Njegove priče o životu u staljinističkim logorima na Kolimi takođe su pisane svedenim jezikom, reducirano, bez suvišnih ukrasa, smirenim tonom, kao da piše o nekoj posve bezazlenoj temi. Iste vrline krase i zbirku Svirščinjske, očigledno je da najstrašnija iskustva – logor, ratne strahote, stradanja nevinih, nepojamni zločini i patnje – zahtevaju sličan pristup i stilski registar. Poljska pesnikinja se ovom zbirkom pridružuje bogatoj literaturi fakata i svedočanstava, koju nam je kao mračno zaveštanje ostavio surovi XX vek.
Iz pogovora Tomislava Markovića