Kada njena majka emigrira u Kinu zbog posla, dvadesetogodišnja Ćizu se seli u Tokio, kod sedamdesetjednogodišnje Ginko, ekscentrične daleke rođake, u čijem trošnom domu dobija sobu na korišćenje. Tako otpočinje njen novi život sa staricom i dve mačke u malom stanu, u kom konstantno odzvanja zvuk vozova koji prolaze u neposrednoj blizini.
Živeći svoje živote u nesavršenoj simetriji, njih dve nekako uspostavljaju nelagodan, samim tim ne toliko postojan savez, često stavljan na iskušenje Ćizuinim izlivima mladalačkog besa i inata. Kako četiri godišnja doba prolaze, Ćizu se bavi nizom dosadnih poslova sa skraćenim radnim vremenom i prolazi kroz nekoliko nezadovoljavajućih veza. Na kraju, ipak uspeva da stane na svoje noge i izbori se protiv samoće s kojom se poprilično saživela.
Savršen dan za samoću je dirljivo, mikroskopsko ispitivanje usamljenosti i slomljenog srca. Sa primesama surovog humora i oštrim okom za dirljive detalje, Aojama beleži bolan proces odrastanja.