Odavno sam uočio da se u čitavom opusu Crnjanskog provlači, ako tako mogu reći, jedan isti pesnički program koji je vremenom zadobijao izvesne nove osobenosti. U tom jedinstvenom programu nekako se redom uobličavaju tri njegove verzije ili, bolje rečeno, etape, od kojih je prve dve izričito imenovao sam pesnik, a treću nije, mada implicitno, razume se, jeste. Te tri etape su: eterizam, sumatraizam i hiperborejstvo. U svakoj narednoj etapi sadržana je i osnovna ideja prethodne, ali se dodaju i neki novi akcenti koji su bili slabije naglašeni ili ih uopšte nije bilo u onoj prethodnoj. (Nije mi poznato da li je neko u literaturi zasebno razmatrao navedene tri etape jedinstvenog pesničkog programa Miloša Crnjanskog.) Svakoj od etapa posvećen je po jedan tekst i oni čine okosnicu knjige.
Ostali članci su nastajali u raznim prilikama i različitim povodima, ali svakako nisu bili deo planiranog razmatranja pesničkog programa Miloša Crnjanskog, kako sam ga ja doživeo. Nadam se da oni ne samo da ilustruju i nadopunjuju osnovnu postavku, nego da se uz to u njima ponešto može naći čega nema u naučnim radovima stručnjaka, što bi dodatno opravdalo njihovo pojavljivanje u sklopu jedne knjige.
(Iz Predgovora autora)