U hladnoj i neprijateljskoj noći, čamac s migrantima tone u evropskim vodama. Događaju koji lako postaje neprijatna vest, statistika i potom zaborav, Delekroa pristupa kao unutrašnjem znaku da se zaustavimo, barem na trenutak, taman toliko da se upitamo ko nas laže i koga lažemo mi.
Ne težeći rekonstrukciji tragedije već njenom razumevanju, kroz promenu perspektive, i promišljeni, filozofski ton, roman preispituje ideju lične i kolektivne odgovornosti, problem posmatrača i saučesnika, i uzroke užasa savremene civilizacije i ravnodušnosti pred njima. Delekroa ne nudi utehu niti jednostavne odgovore. Umesto toga, postavlja neprijatna pitanja o nasilju koje se odvija pred našim očima, o licemerju ideje univerzalnih evropskih vrednosti i etici sveta u kojem se tragedije ponavljaju, a preuzimanje odgovornosti neprestano odlaže.
Roman je uvršten u uži izbor za Međunarodnu Buker nagradu i nagrađen nagradom za prevod engleskog PEN-a.