Filozof neznalica je kratko filozofsko delo u kome se Volter vraća svojim ključnim temama — granicama ljudskog znanja, sumnji, religiji, razumu i prirodi čoveka — ali u sažetijoj i ličnijoj formi nego u mnogim svojim poznatijim tekstovima.
U središtu knjige nalazi se figura „neznalice” koja ne predstavlja neobrazovanost, već intelektualnu skromnost: pripovedač polazi od ideje da čovek, uprkos nauci, filozofiji i veri, zapravo zna mnogo manje nego što veruje. Kroz niz kratkih razmišljanja i filozofskih digresija Volter preispituje pitanja duše, slobodne volje, porekla ideja, Boga, morala i ljudske prirode, često koristeći ironiju i skepticizam.
Knjiga nije roman niti sistematičan filozofski traktat, već zbir meditacija i polemičkih razmišljanja u kojima autor brani razum, kritičko mišljenje i sumnju kao važne alate protiv dogmatizma.
Sokrat je filozofska drama u kojoj Volter koristi lik antičkog filozofa kao sredstvo za promišljanje odnosa između razuma, vlasti, religije i društvene netrpeljivosti.
Radnja prati poslednje dane Sokrat u Atina, njegovo suđenje i osudu. Volter prikazuje Sokrata kao čoveka razuma, moralne doslednosti i intelektualne slobode, koji postaje žrtva predrasuda, političkih interesa i društva koje se plaši kritičkog mišljenja.
Iako se oslanja na antičku priču, drama je zapravo veoma „volterovska”: kroz Sokratovu sudbinu autor kritikuje verski fanatizam, netoleranciju i progon slobodoumnih ljudi — teme koje su bile centralne i u njegovom vremenu.
Stilski, delo je više filozofsko nego dramski napeto: dijalozi služe kao prostor za raspravu o istini, pravdi i ljudskoj slobodi, pa je komad važniji po idejama koje iznosi nego po samoj radnji.