„U motel se vratio u četiri ujutro. Te noći su se napili, pa se otreznio i ponovo se napio, a sada se, stojeći ispred svoje sobe, ponovo otreznio, kao da ono što su Meksikanci pili nije pravi alkohol nego voda s kratkotrajnim hipnotičkim dejstvom. Neko vreme je sedeo na gepeku i posmatrao kamione koji su promicali drumom. Veče je bilo sveže i puno zvezda. Pomislio je na svoju majku i na ono što je najverovatnije mislila tokom harlemskih noći kad bi se primakla prozoru da vidi retke zvezde tog krajolika, ali ne bi otvorila prozor. Sedela bi ispred televizora, ili u kuhinji prala posuđe dok je sa ekrana dopirao smeh…“
Sudbina
Roberto Bolanjo (1953-2003) je rođen u Čileu, živeo je u Meksiko Sitiju od 1968. do 1977, i tu našao inspiraciju za svoje velike romane Divlji detektivi i 2666, a zatim prešao da živi u Barselonu, gde ih je i napisao.
Veliki hroničar našeg vremena, Bolanjo je danas najuticajniji i najuzbudljiviji južnoamerički pisac. Čitanje Bolanja je kao da slušamo priču o tajni. Sudbina je treći roman u seriji od pet romana iz kojih se sastoji 2666, saga o zločinima u Meksiku, koji je, kao i ostali romani (Kritičari, Amalfitano, Zločini i Arčimboldi), potpuno zasebna celina. Ovaj roman je kao neki film Dejvida Linča, kao san glavnog junaka koji se zove Fejt (Sudbina).