Neke od najboljih knjiga napisanih na našem jeziku u ovo malo XXI veka što smo do sada odživeli prošle su nekako ugluho, valjda zato što ih nije pratila kakva zgodna kontroverza s tabloidnim potencijalom, šta li; među takvima je i memoarsko dvoknjižje Zavičaji i Novi zavičaji Nikole Bertolina, znamenitog književnog prevodioca i urednika, jedne od onih ličnosti koje su bile „so“ onog najboljeg i najprosvećenijeg Beograda iz vremena visokog socijalističkog modernizma…
Teofil Pančić
Novi zavičaji izvrstan su prozni komad, zabavan, duhovit i pametan. U njemu se Bertolino pokazuje kao pisac neusporedive elegancije i pouzdan svjedok vremena, koji ima tu lijepu i tako rijetku osobinu da sebe prikaže manjim nego što jest pa svi oko njega u priči i u životu mogu neometano rasti.
Miljenko Jergović
Upravo je biografija Nikole Berotolina školski primer priče o čoveku koji je uvek bio prinuđen da smisli dvosmislenu, zagonetnu i pomalo tajnovitu reč zavičaj u množini i nikada nije bio spreman da se odrekne tog gramatičkog broja. Bertolino je čovek s mnogim zavičajima i nikada okončanim odomaćenjem.
Janez Pipan
Tako umesto nametnutog mu opredeljivanja kom „carstvu će se privoleti“ (hrvatskom ili srpskom), on definitivno pronalazi svoj pravi identitet u pisanju i prevođenju, a nove zavičaje u Poeziji, carstvu neizrecive lepote i nepregledne slobode. Poruka ove odlične autobiografske knjige je stoga više nego ubedljiva: biti slobodan i uživati u divoti stvaranja jeste autorovo najvažnije opredeljenje i životna filozofija do današnjeg dana.
Zlatoje Martinov