Posle Principovog atentata u Sarajevu 1914. godine, austrougarske vlasti su stavile van zakona Srbe u Bosni i Hercegovini i podvrgle ih državnom teroru. Nasilje, kojem su se pridružille mnoge muslimanske i katoličke komšije, zahtevalo je sva mesta i oblasti gde su Srbi živeli. Srbima je otimana imovina, terani su u vojsku i u taoce. Nedužni ljudi su na kućnom pragu ubijani na najbrutalnije načine. Neki su osuđivani na višegodišnje kazne teške tamnice zbog „veleizdaje“, streljani su i odvođeni na vešala. Prvi put u Evropi otvaraju se logori za civile. Internirani Srbi masovno su umirali od bolesti, gladi i iscrpljivosti, naročito u strašnom logoru u Doboju, zatim u Aradi, Nežideru, Nađmeđeru, Bihaću...
U knjizi su brojna imena pobijenih i povešanih Srba, kao i imena njihovih ubica i mučitelja. Predstavljeni podaci, opisi zlodela i dokumentarne fotografije svedoče o kontinuitetu srbofobije, koja je tokom celog XX veka ostavljala tragične posledice po opstanak i sudbinu srpskog naroda.