"...Svakako, neke anegdote iz detinjstva i mladosti, izgleda, otkrivalačke, vredne su da budu zadržane u kratkom pregledu ovog života, ali te traumatizujuće epizode dolaze nam, što se većine tiče, iz Ispovesti maske, i ponovo se nalaze, raspršene u raznim oblicima, u poznijim romanesknim delima, prešle u red opsesija ili polazišta obrnute opsesije, konačno smeštene u onaj moćni splet nerava koji kod nas upravlja svim emocijama i svim činovima. Važno je videti te fantazme kako rastu i opadaju u duhu čoveka kao mesečeve mene na nebu. I, sigurno, neke savremene, više ili manje anegdotske priče, neki sudovi doneti naživo, baš kao neki nepredviđeni trenutni snimak, služe ponekad da se dopuni, da se proveri ili ospori autoportret tih događaja ili tih trenutaka šokova koje je dao sam Mišima. Ipak, jedino zahvaljujući piscu možemo da čujemo njihova duboka treperenja, kao što svako od nas čuje iznutra svoj glas ili šum svoje krvi..." Margerit Jursenar