Magična privlačnost D’Ormesonovog epohalnog romana Slava carstva očituje se u načinu na koji je ispripovedao priču o ranovizantijskom dobu i njenom slavnom caru Aleksiju Velikom. D’Ormeson ovde gradi priču o jednom istorijskom vremenu kao istoriju istorije. Dok se nižu stranice o znamenitim ličnostima i događajima, čitalac zajedno sa svojim pripovedačem saznaje o potonjim zapisima i interpretacijama tih zbivanja, razumevajući unutrašnji proces nastanka mitova i slave carstava, careva i drugih junaka. Iako se ime Vizantije ne pominje ni na jednom mestu, nedvosmisleno je da pisac otvara ono njeno istorijsko poglavlje kada na početku novog veka nastaje Grad koji na polovini prvog milenijuma nove ere počinje da jača sa Arsafovim preuzimanjem vlasti a prvu slavu stiče sa osvajanjima cara Vasilija i njegovog kasnijeg naslednika Aleksija. Ove slavne istorijske ličnosti i njihovo vreme u D’Ormesonovom pripovedanju ponovo oživljavaju jer ih posmatra kao ljude sa svojim ličnim lomovima, iskušenjima i patnjama. Demistifikujući ih, pisac ih istovremeno iznova mitologizuje, a ukazivanjem na slavu prošlih vremena i carstava on je nanovo stvara, kroz naše čitanje, sećanje i razmišljanje o njoj.