Ovaj rad ne pristupa psihologiji kroz prizmu astrologije, kao ni astrologiji kroz prizmu psihologije, iako nudi obilje materijala za razmatranja takve vrste. Umesto toga, on ulazi u trag različitim načinima na koje je Jung koristio astrologiju – ili, kako se to u radu pokazuje, više tipova i tokova astrologije – u izgradnji svoje psihologije, kojom je, opet, utro put psihološkom tumačenju astrologije. Ako je tipova astrologije iz kojih je Jung crpao inspiraciju bilo mnogo, mnoštvo je bilo i načina na koje se on njima služio: za razumevanje samog sebe, za eksperimente sa sobom (naročito u kontekstu odnosa njegove aktivne imaginacije prema teurgiji), kao dodatak praksi, u razumevanju simbolike i hermeneutike, sve do studija astrologije u njegovim poznijim radovima.