„Od septembra prethodne godine nisam ništa drugo radila osim što sam očekivala jednog čoveka da mi telefonira i dođe kod mene.”
Glavna junakinja je profesorka, živi u predgrađu Pariza, u srednjim je godinama. Ima vezu sa oženjenim muškarcem, strancem na službi u glavnom gradu Francuske, ukoliko bi se malo više reklo o njemu, svi bi znali o kome je reč. Ali, u suštini, to i nije toliko važno, glavna tema ovog romana jeste strast, a ne njen predmet.
Do pre samo nekoliko decenija, stid je branio sve, naročito devojkama. Ne zatrudneti pre braka, obavezno zatrudneti nakon venčanja, biti u skladu s očekivanjima: ugledan muž, dobar posao, sopstveni stan. A onda je došlo do revolucije oslobađanja koja se razlila u sve: od banalno fizičkog – prikazivanja porno-filmova na televiziji – do unutrašnjeg proloma koji je svoj najbolji izraz oduvek nalazio u umetnosti.
I u ovom romanu Ani Erno rečima oblikuje sećanja i osećanja u književno delo, strukturirano uvek tako da se ono lično i intimno dodirne s opštim koje je u svima nama.