Deset portreta i deset razgovora

Ova knjiga je rezultat poluvekovnog angažmana Milivoja Pavlovića – nekad istaknutog novinara kulturnih rubrika, potom prilježnog hroničara književnog života, a danas iskusnog univerzitetskog nastavnika u najvišem akademskom zvanju (professor emeritus). Reč je o izboru iz oko dve stotine intervjua koje je Pavlović objavio s najuglednijim jugoslovenskim i srpskim stvaraocima, najviše iz oblasti književnosti. Najstariji ovde zastupljen razgovor jeste onaj vođen sa Mešom Selimovićem daleke 1969. godine, u vreme velike nacionalne i međunarodne slave zbog uspeha romana Derviš i smrt. Sledi buket intervjua iz sedamdesetih godina, a najmlađi je onaj vođen s Dobricom Ćosićem proleća 2014, nekoliko meseci pred smrt plodnog romansijera i uticajnog javnog radnika.

Kao što će se čitalac uveriti, Pavlovićevi ovde uključeni intervjui svedočanstvo su širokih mogućnosti koje književni razgovor – kao povlašćeni podžanr – nudi kulturnoj i literarnoj realnosti. Dobar intervju s piscem opstaje, kako se vidi, kao poseban oblik dokumentarne književnosti. Nije to nikakva usputna, spontana razmena mišljenja o svemu i svačemu, već složena „mreža odnosa“ sa relativno čvrstom strukturom, dobro osmišljenim pitanjima, dinamikom koja se pažljivo kontroliše i specifičnim ukrštanjem raznorodnih tematskih i misaonih elemenata.

Dobrom intervjuu prethode duga priprema i jasan cilj. Tek tada se novinar osvedočuje kao dragocen posrednik između književnika i čitalaca, sadašnjih i budućih.

U Pavlovićeve razgovore u ovoj knjizi uvodi opsežna studija o istorijskoj, teorijskoj, antropološkoj i komunikološkoj dimenziji književnog intervjua oslonjena na uvide u relevantnu domaću i inostranu literaturu, ali i na sopstveno dugogodišnje novinarsko i književno iskustvo u vremenu u kojem je književnost bila važna.

– Radivoje Konstantinović