Mada je na književnoj sceni proveo sasvim kratko vreme, Branko Miljković je iza sebe ostavio neobično značajan književni opus. To se najbolje vidi u izdavanju njegovih Sabranih dela (,,Gradina", Niš 1972), u kome je Miljkovićevo stvaralaštvo predstavljeno u četiri toma, razvrstano na poeziju, prevode, kritike i eseje.
Daleko pre toga Miljković je pažnji književne javnosti privukao svojim knjigama (Uzalud je budim, 1957, Smrću protiv smrti - sa Blažom Šćepanovićem, 1959, Vatra i ništa, 1960, Poreklo nade, 1960)
Čini se da u vremen od Drugog svetskog rata naovamo nije bilo pesnika koji je tako brzo zauzeo visoko mesto u srpskoj književnosti HH veka.