Nakon tragične očeve smrti, trinaestogodišnji Beni počinje da čuje glasove predmeta. Neki su ugodni, nežni i duhoviti; drugi su zli, ljuti i puni bola. Njegova majka s tugom se bori tako što gomila problematičnu količinu stvari koje samo pojačavaju galamu u Benijevoj glavi.
Beni isprva pokušava da ignoriše glasove, ali oni ga prate i van kuće, na ulici i u školi. Utočište pronalazi u tišini biblioteke, gde stvari govore šapatom. Tamo upoznaje filozofa-pesnika Slavoja, beskućnika koji ga ohrabruje da među brojnim glasovima pronađe svoj, i zaljubljuje se u neobičnu tinejdžerku. Tamo pronalazi i svoju Knjigu, koja pripoveda njegov život, i počinje najvažniji razgovor u Benijevom životu.
Ispod dirljive priče prožete nežnim humorom krije se promišljanje o posledicama neobuzdanog konzumerizma, o isceliteljskoj moći knjiga, o subjektivnosti i prirodi stvarnosti. Knjiga forme i praznine maestralno je delo o tuzi, nemoći, autsajderima i psihičkim tegobama, koje slavi moć zajednice i počiva na razumevanju i neosuđivanju.