Da li ćemo ikada više biti isti? Da li ćemo ikada moći da nekome pružimo ruku sa punim poverenjem? Strepnja da se iskustvo pandemije može ponoviti lebdi u vazduhu, a poluzvanične najave sličnih dešavanja, čine je sasvim opravdanom. Osim toga, rasplamsavanje rata na evropskom kontinentu kao da je otvorilo novo poglavlje sage o kraju sveta.
Danas se veruje da gluvo doba pripada prošlosti – vremenu u kojem nije bilo električnog osvetljenja, televizije, mobilnih telefona i kompjutera. Veruje se da je sa razvojem tehnologije nestao čitav taj mračni svet, jer potpunog mraka više i nema, posebno u gradovima. Međutim, nije li se taj mrak samo preobrazio? Nije li se on, budući sazdan od naših najdubljih strepnji i užasa pred nepoznatim, samo vratio iz spoljašnjeg sveta u unutrašnjost duše? Nije li on danas veći nego ikada jer ga svako, sve vreme i svuda nosi sa sobom? (Odlomak iz teksta „Slepo doba“)