Ova knjiga istražuje neprepoznat ali moćan tabu – našu prećutnu zaveru da ignorišemo činjenicu - ko ili šta jesmo zapravo mi sami. Ukratko, teza je da je preovlađujuće osećanje sopstva, kao zasebnog ega zatvorenog u vreću od kože, jedna halucinacija koja nije u skladu ni sa naukom Zapada niti sa eksperimentalnim filozofskim religijama Istoka – a naročito centralnom i osnovnom vedanta filozofijom hinduizma. Ova halucinacija je podloga za zloupotrebu tehnologije za nasilno potčinjavanje čovekovog prirodnog okruženja i, posledično, njegovog konačnog uništenja.