Centralni događaj u novom romanu Miljenka Jergovića je ubistvo dvanaestogodišnje Srde Kapurove, ponosne prosjakinje-plesačice, koja svojim čudnovatim plesom (uz zvuke srpskih turbo-folk hitova), mami osmehe i novac Zagrepčana u jednoj prometnoj ulici gde crveno svetlo na semaforu predugo traje. Priča je ispričana iz pet različitih uglova: pet volšebnih junaka, sa fascinantnim životnim pričama, čije geografske putanje idu preko Srbije, Hrvatske i Bosne, povezano je sa Srdom Kapurovom. Ko ju je od njih silovao, zadavio i ostavio da truli u praznom stanu?
Jergović u Srda pjeva, u sumrak, na Duhove uspeva da svojim prepoznatljivim autentičnim stilom oživi celokupnu istoriju SFRJ (sa posebnim akcentom na Srbiju, Hrvatsku i Bosnu) – birajući za glavne likove poglavlja svog romana ljude koji simbolizuju ekstreme jugoslovenskog nacionalnog identiteta. Ratovi na prostoru bivše Jugoslavije nisu porušili samo zgrade, kuće i fabrike – oni su urušili čovečnost i samilost u nama i pretvorili nas u zveri vođene nacionalizmom. I zato danas, ovde, na brdovitom Balkanu, svi loši ljudi prolaze rđavo, a dobri tragično. „Valjda bi svetu trebalo reći da biti Hrvat ili Srbin ne znači samo nešto pozitivno, nego znači i to da pripadamo narodima mračnih zločinaca.“
Da biste razumeli odnose u bivšoj SFRJ nije potrebno da čitate sociološke i psihološke studije; ne morate da čitate magazine i novine, gledate televizijske vesti i emisije – dovoljno je da pročitate romane Miljenka Jergovića, najznačajnijeg hrvatskog pisca u 21. veku, laureata međunarodnih priznanja, čija su dela prevedena na dvadesetak jezika.