Klara i sunce, prva je Išigurova knjiga posle šestogodišnje pauze i njegov prvi roman nakon Nobela.
U središtu ove priče, smeštene u blisku budućnost negde u Americi, nalazi se android Klara, veštački prijatelj. Ona je napravljena kao čovekoliki robot izuzetno sposoban da posmatra i razume ljude i da sa njima razgovara. Na početku romana, Klara je smeštena u izlog radnje, odakle svakodnevno uči o svetu oko sebe, posmatrajući kupce, prolaznike i sunce. Jednog dana, u prodavnicu ulazi dete koje će odabrati da kupi upravo nju. Onog trenutka kada Karu odaberu da pravi društvo Džozi, 14-godišnjoj devojčici oboleloj od nepoznate, potencijalno i terminalne bolesti, priča o odnosu mašina i ljudi postaje priča o ljubavi, a roman prerasta u ispitivanje emocija i lojalnosti između ljudskih bića i androida.
Klara i sunce je uzbudljiva knjiga koja nudi pogled na naš svet iz oneobičenog ugla specifičnog naratora, istražujući jedno od fundamentalnih pitanja: šta znači voleti?
U razgovoru za Sijetl tajms, nobelovac kaže da je Klara i sunce neka vrsta emotivnog odgovora na roman Ne daj mi nikada da odem, takođe smešten u blisku budućnost, u kojem se, grubo rečeno, bavio odnosom između serijske proizvodnje i autentičnosti.
Kao i u prethodnim romanima, Išiguro bira junaka koji je simbol promena kroz koje društvo prolazi, a pritom je i neko ko ima ograničenu spoznaju, te je Klara zanimljiv izazov: veštačko biće, ali takvo da je bistar posmatrač, oduševljen svetom oko sebe.
„Nadam se da će je čitaoci doživeti kao prilično dirljivo stvorenje, iako znaju da nije ljudsko biće, jer se u njoj kao u ogledalu odražavaju aspekti ljudskog iskustva”, rekao je nobelovac.