Evo malo dobrih vesti za pale, za one među vama koji ovo čitaju iz očaja, za pajdomane, alkose, uličare, anoreksičare, bulimičare, dispeptične, perverznjake, suzavisne, zavisne od ljubavi, beznadežne slučajeve: Sada verujem da je zavisnost poziv. Blagoslov. Sada čujem ritam iza udaraca, iza škripavog neskladnog zvuka svog neprestanog razmišljanja. Pravi puls iza bombastične tutnjave bubnja ega. Tu, u tišini, nesvakidašnje prisustvo nečeg drugog. Šta bi to moglo biti, ta druga svest? Samo tanana pratnja mojih rastućih noktiju, srca koje pumpa i krvi koja teče? Ti fizički i primetni telesni fenomeni, da li oni imaju parnjaka u nekom manje očiglednom svetu? Da li smo mi, zavisnici, kao životinje koje unapred beže od nastupajućeg cunamija, osećajući da se nešto loše sprema? Da li smo usklađeni s bodljikavim signalima koji zahtevaju anesteziju? Šta je taj bol? Šta je on? Šta hoće?
Kroz ovu iskrenu ispovest o zavisnosti, narcizmu, slavi i novom životu koji omogućava program Dvanaest koraka, Rasel nas svojom verbalnom eksplozivnošću i vrcavošću postavlja pitanje šta nam je, kao savremenim bićima u potrošačkom svetu, zaista bitno u životu.
Ako priželjkujete neku promenu, ova knjiga može biti vodič ka buđenju vašeg zarobljenog Ja i priželjkivan povratak kući.